Komunikacija – najvažnija veština u poslovnom svetu
Formula uspeha glasi:
Uspeh jednako stručna znanja i veštine + komunikacija na kvadrat.
Imajući u vidu da komuniciramo od rođenja, da govorimo od najranijeg detinjstva, ljudi podrazumevaju da umeju da komuniciraju, jer to rade čitavog života. Međutim, najčešće zaboravljaju da komunikacija nije samo prenošenje poruke sa jedne na drugu osobu, već mnogo više od toga.
Komunikacija je u ljudima, a ne u rečima.
Kada ovladamo veštinama komunikacije, mnogo lakše razumemo druge ljude i njihove stavove; u prilici smo da komuniciramo bez stresa, da stvari pojednostavimo i negujemo zdrave odnose.
NLP metodologija obuhvata strategije komunikacije i tehnike za brzu i efikasnu promenu ponašanja. Naučene tehnike mogu vas dovesti do toga da razumete i koristite najbolje načine komunikacije u praksi.
5 saveta za kvalitetniju komunikaciju
1. Izbegavajte interpretacije i bavite se isključivo čulnim opisom
Ovo je jako važno da imamo na umu svaki put kada zaključimo kako se neko oseća ili zašto nešto radi a da nismo sa njim otvoreno iskomunicirali o tome. Interpretacija predstavlja subjektivni doživljaj na datu temu i kreirana je na osnovu prethodnog iskustva. Npr: Kolega je prošao pored vas i nije vas pozdravio. Neki ljudi će pomisliti da se naljutio i prestaće da komuniciraju sa njim. Umesto ovoga, korisnije je samo uzeti u obzir činjenice: Sreli smo se, mimoišli i nije mi se javio. Iza ovakvog njegovog ponašanja može da se nađe X razloga (porodični problemi, umor, trenutna odsutnost…) koji najčešće nemaju veze sa vama. Primer zdrave komunikacije bio bi da mu pri sledećem susretu opišete činjenice i proverite da li je sve u redu: „ Pre par dana sreli smo se u holu, prošao si pored mene pognute glave i nisi mi se javio. Da li je sve ok?“
2. Nema podrazumevanja – pitajte, proverite i objasnite šta to za vas znači
Jedan od osnovnih NLP aksioma glasi – Mapa nije terotorija. Ako bismo uprostili ovu tezu to bi značilo da svako ima svoju stvarnost koju gradi na osnovu prethodnog iskustva, uverenja i vrednosti, motivacije..
Mapa je interpretacija događaja i svi imamo različite mape. Ono što je u našoj mapi sveta normalno, za nekog drugog nije, kao i obrnuto. Zato je važno da ne podrazumevamo, već da pitamo.
Npr. Imate kolegu koji redovno kasni na jutarnje sastanke. Kako se ovo gotovo svakodnevno ponavlja, počinjete da razmišljate da je neodgovoran, nezaintresovan za posao, da nema poštovanja… Umesto ovoga, korisnije ponašanje bi bilo da jasno iskomunicirate. „Kao što znaš, jutarnji sastanci se održavaju od 9-9:30. Zamolila bih te da ubuduće budeš tačan i da ovih 30 min izdvojiš kako bismo ukratko sumirali zadatke i organizovali dan. Kad god zakasniš, imam utisak da ti nije stalo do posla, da ne poštuješ tim i naše vreme dovoljno.“
Uspešna komunikacija jedino može biti izvedena iz poštovanja tumačenja sveta koje imaju drugi ljudi. Činjenica je da svako ima svoj vlastiti model sveta.
3. Jasno iskomunicirajte svoja očekivanja
Uverena sam da se i vama dešavalo da se nađete u situaciji da čujete „nisam ovo očekivao“ ili „nisam tako zamislila“. Ukoliko se očekivanja prećute ili podrazumevaju, nastaju zastoji u komunikaciji. Zbog toga je mnogo važno da iskomuniciramo jasno. Npr.dogovarate poslovni sastanak, isprecizirajte do detalja: vreme i mesto susreta, agendu i željeni ishod. Kako biste bili sigurni da ste se dobro razumeli, važno je da postavite pitanja i proverite.
4. Postavljajte pitanja
Da bismo imali kvalitetnu komunikaciju važno je da razumemo sagovornika. Ovo nećemo postići ako neprekidno pričamo, već aktivnim slušanjem i postavljenjem pitanja. Kada postavljamo pitanja otkrivamo specifične detalje koji su važni sagovorniku. Možete da postavite neka od sledećih pitanja:
1. Zašto vam je to važno?
2. Šta tačno želite da postignete time?
3. Šta želite da ostvarite na taj način?
4. Kako to tačno mislte?
5. Šta to znači za vas?
Iako vam se ovo možda čini nepotrebnim i kao gubljenje vremena, zapravo vam pomaže da izbegnete nesporazume na duže staze.
5. Budite prisutni u razgovoru – budno pratite i aktivno slušajte
Vrlo često, dok smo u komunikaciji, razmišljamo samo o tome šta da odgovorimo i kako da to zvuči dobro. Nedovoljno smo fokusirani na sadržaj, gestikulaciju i generalno neverbalne znake ponašanja druge osobe. Aktivno slušanje kreće onog trenutka, kada utišamo svoj unutrašnji glas, u potpunosti se fokusiramo na drugu osobu, pratimo je, slušamo i postavljamo pitanja, kako bismo bili sigurni da smo dobro razumeli.
Jezik je samo alat koji koristimo u komunikaciji. Način na koji ćemo ga upotrebiti određuje uspešnost naše poruke. Kako bismo postigli uspešnu komunikaciju važno je da otvorimo čula, slušamo i pitamo, jasno definišemo svoje potrebe. Ukoliko ovo primenimo, rezultat je zagarantovan.
