Slušanje u velikoj meri određuje kvalitet komunikacije. Imajući u vidu da najveći deo života provedemo u interakciji sa drugim ljudima, izuzetno je važno da umemo da prepoznamo da li smo prisutni, „slušamo li ili čujemo sagovornika“ i na koji način da svoje slušanje prilagodimo datoj situaciji.
Zapitajte se, ko vas više privlači, ljudi koji neprestano govore ili oni koji znaju da pažljivo saslušaju?
U zavisnosti od prisutnosti i trenutnog stanja, razlikujemo 5 vrsta slušanja:
1. Pasivno slušanje – kada u pozadini čujete da neko govori, ali niste upoznati sa sadržajem priče, niti vaš govor tela pokazuje da učestvujete u komunikaciji. Povremeno klimnete glavom ili ubacite neko „da“ ali ste zapravo potpuno odsutni. Odličan primer pasivnog slušanja je pokušaj žene da komunicira sa suprugom dok gleda fudbal.
2. Pseudoslušanje – govor tela ukazuje da osoba sluša sagovornika, ali je u mislima u svom unutrašnjem procesu i zapravo je samo fizički prisutna u komunikaciji.
3. Selektivno slušanje – je vid slušanja kada se „uključite“ da čujete samo one delove koji su vam zanimljivi, pa se onda opet „isključite“. Ovaj vid slušanja je takođe prilično zastupljen u partnerskim odnosima.
4. Doslovno slušanje – je kada čujete sadržaj i šta neko govori ali isključujete ostale elemente komunikacije (boju i visinu glasa, ton, gestikulaciju) i često ne razumete šta je ispričano, nemate celu sliku.
5. Aktivno slušanje – je kada pratite sagovornika, razumete šta priča, pratite njegovu kongruentnost i neverbalne znake ponašanja, postavljate pitanja.
Jedno od objašnjenja nedovoljnog slušanja je to da ljudi brže misle nego što govore, i zato imaju višak vremena za razmišljanje.
Aktivnim slušanjem pokazujete sagovorniku poštovanje – da vam je stalo da čujete njegove misli, osećanja, da ga bolje razumete; izbegavate sukobe, nesporazume, loša osećanja; postajete zadovoljniji sobom i osećate se mirnije.
Kada aktivno slušate, vi šaljete drugoj osobi poruku:
Čujem i razumem tvoj problem.
Vidim i razumem kako se osećaš.
Pomoći ću ti da o tome razmisliš.
Pored toga što aktivnim slušanjem šaljemo osobi poruku da imamo vremena za nju i da smo tu, možemo koristiti i sledeće alate da ojačamo komunikaciju:
– Parafraziranje: „ Ako sam te dobro razumela, želiš da kažeš da…“
Ponavljamo šta je osoba rekla ili pravimo korelaciju sa našim mišljenjem. Na ovaj način pokazujemo da nam je zaista stalo da razumemo osobu.
– Sumiranje – „Ok. Ti si meni danas ispričala….“ Ovim još jednom potvrđujemo svoju prisutnost i aktivno učešće u razgovoru.
– Ohrabrivanje (motivacija) – „Ti znaš šta je najbolje za tebe u ovoj situaciji“.
– Uvažavanje suprotnog mišljenja – „ Ja smatram da to treba odraditi na drugačiji način, a svakako sam otvorena da čujem druge ideje“.
Najčešći pokazatelji izostanka aktivnog slušanja su:
1. Omalovažavanje – kritika osobe kada sa nama podeli neki sadržaj – „Greška“, „Nisi dobro postupio“, „To ti nije trebalo“…
2. Nadmenost – predominantnost – „Ja bi u toj situaciji odreagovala tako..“
3. Menjanje fokusa – Prekidanje osobe i skakanje na drugu temu ili prebacivanje fokusa na sebe – „Ma dobro to, nego slušaj šta se meni juče desilo.“
4. Deljenje saveta – „Sledeći put uradi to na ovaj način“…
Kao i ostale komunikacione veštine i aktivno slušanje se vežba.
Evo jedne lagane vežbice koja vam može biti korisna.
Zapitajte se kako želite da se osećate u prisustvu nekih dragih ljudi? Šta je potrebno da oni urade, da biste vi postigli željene osećaje?
Pretpostavite da i drugi ljudi teže da imaju isti takav osećaj kada su u vašem društvu. Šta je potrebno da vi uradite da biste im ovo omogućili?
Život nam vraća ono što mi dajemo drugima.
Za kraj, potrebno je naglasiti da dobra komunikacija, kao i aktivno slušanje zahteva strpljenje i vreme.
