NLP – neuro lingvističko programiranje bavi se načinom na koji percipiramo svet; kako lingvistički izražavamo svoje doživljaje i kako ćemo sebe ili druge programirati i reprogramirati.
NLP nas uči da se programiramo na uspeh.
Ako hoćemo da budemo uspešni u životu, imamo 3 glavna stuba:
Ciljevi;
Otvorenost čula;
Fleksibilnost.
Ciljevi – naše željeno stanje. Vrlo često, čujem da ljudi izjednačavaju svoje ciljeve sa željama. Međutim, cilj nije želja. Želja je nešto što bismo voleli da ostvarimo i bilo bi super ako se to desi. A opet, ako se ne desi, nema veze. Dok smo za cilj spremni da platimo cenu (ovde se ne misli nužno na materijalnu vrednost, cena može biti vreme, fizička ili mentalna aktivnost, odricanje od nečega..). Spremni smo da nešto uložimo, da se nečega odreknemo zarad ostvarenja cilja.
Cilj takođe nije zadatak. Zadaci jesu koraci do ostvarenja cilja. Glavna razlika između cilja i zadatka je što ostvarenje cilja ima određeno stanje, emociju.
Npr. Kada sam odlučila da postanem NLP trener, investirala sam svoje vreme – odrekla sam se slobodnog vremena i odmora, druženja, opuštanja zarad ovog cilja ( 1 vikend mesečno sam nakon radne nedelje odlazila u BG na edukaciju). To je bila cena koju sam plaćala da dostignem ovo željeno stanje.
Emocija koju sam osetila u trenutku sertifikacije, kada držim svoj sertifikat i znam da sam još jednom uspela je sreća, zadovoljstvo i radost. Ponos zbog još jednog ostvarenja, moć i osećaj slobode..
Otvorenost čula – znači da smo svesni gde smo, šta se dešava oko nas. Da budemo prisutni i prepoznajemo prilike, mogućnosti, potencijale. Da na putu ka cilju prepoznajemo dokle smo stigli i analiziramo da li nas naši postupci vode ka željenom stanju ili odvlače od njega.
Fleksibilnost – spremnost da ostanemo fokusirani na svoj cilj – željeno stanje, ali da po potrebi menjamo način na koji ćemo ovo stanje dostići. Jedan od NLP aksioma glasi „ako te ono što radiš ne vodi do rezultata, menjaj način.“ Kada imamo otvorena čula i spremni smo da prihvatimo činjenice onda možemo da procenimo da li je potrebno menjati ponašanje ili zadržati postojeće. Još je Aristotel govorio da je ludost stalno raditi istu stvar a očekivati drugačiji rezultat.
Između ostalog, jedan od ciljeva NLP-a jeste da ljudi osveste i nauče da uvek imaju više načina za postizanje željenog stanja.
Odgovornost predstavlja bazu, gore navedenih stubova NLP-a. Ovde se misli na spremnost da prihvatimo da smo mi sami odgovorni za sve što nam se dešava u životu. Ako smo odlučili da nešto radimo ili pak da samo pasivno posmatramo, odgovornost je naša. Prilike i prepreke su svuda oko nas, tako život funkcioniše. Isključivo je na nama kako ćemo se ponašati u vezi sa tim. Da li smo spremni da uradimo sve što je u našoj moći i da tako uzmemo „uzde“ života u svoje ruke ili ćemo jednostavno dozvoliti da nas „reka života“ nosi.
Dok ovako posmatramo strukturu NLP-a, krov ove metodologije bila bi ekologija. Svest o tome da smo svi deo nekog većeg sistema (porodičnog, poslovnog) i kako naši ciljevi i akcije utiču na te sisteme. Zato je važno, kada odlučimo da radimo na nekom cilju, da preispitamo kako ostvarenje tog cilja utiče na druge ljude koji su „vezani“ za njega. Najvažnije je da proverimo, da li je cilj u skladu sa našim unutrašnjim sistemom vrednosti i uverenja. Ukoliko ovde ima neslaganja, najverovatnije ćemo sami sebe sabotirati na putu realizacije.
Ekologija prema sistemu dobija se analizom i odgovorom na sledeća pitanja:
Kako ostvarenje mog cilja utiče na moju porodicu/prijatelje/kolege? Šta oni dobijaju/gube time?
Ovo su najvažniji elementi NLP-a koji daju smernice za kreiranje uspešnog života.
Kada odlučimo da živimo velike snove, potrebno je krenuti korak po korak, u pravcu ostvarenja, što nam gore navedena struktura olakšava.
