Radoholičari i (ne) delegiranje
Koliko vam je delegiranje blisko ili ne? Ukoliko ste u timu, da li često delegirate aktivnosti ili ih „prigrabite“ za sebe? Da li rado delite svoje znanje ili baš ako morate?
Iz višegodišnjeg rada sa ljudima, slobodna sam da zaključim, da je najveći razlog ne delegiranja strah. Naravno, javlja se u različitim oblicima: strah od gubitka kontrole i autoriteta; strah od prosečnosti; strah od toga da postanemo zamenjivi.
Svi ovi dubinski strahovi, ispoljavaju se kroz par tipičnih ponašanja:
1. „Niko niko kao ja“ – ja znam najbolje;
2. „Ja ću brže“ ; „Dok ja tebi pokažem, završim 5 puta“ – Meni treba manje vremena;
3. „Nemam kome da delegiram“ – neadekvatni saradnici ili nepoverenje u tim.
„Niko niko kao ja“ ili ja znam najbolje.
Upravo ovaj obrazac ponašanja oslikava potrebu za kontrolom (a na nekom dubljem nivou strah od greške).
Ozbiljna sumnja u sebe, strah da ćemo pogrešiti, biti kažnjeni ili osramoćeni zbog greške su dubinski razlozi ovakvog ponašanja. Nesvesni naravno. Ispoljavaju se kroz nespremnost da se podeli posao, stalno potenciranje „najsigurniji sam kad ja odradim“ i slično. Ovakvo ponašanje duboko blokira razvoj osobe. Ljudi koji funkcionišu na ovaj način, često su preokupirani razno raznim aktivnostima (najčešće gomilom nevažnih stvari) što im umanjuje fokus na ključne zadatke.
Kako „energija teče tamo gde je naša pažnja“ ovde se energija rasipa na sve strane. Samim tim i rezultati kasne ili nisu „baš najbolji“.
„Ja ću brže“ ; „Dok ja tebi pokažem, završim 5 puta“ – Meni treba manje vremena.
Kroz ovaj obrazac se prepliće više vrsta strahova – od gubitka vremena, probijanja rokova, gubitka kontrole i onog najdubljeg, da možda neko drugi to može bolje da uradi.
I onda je nedostatak vremena odličan adut za ne delegiranje.
Odlaganje takođe dobro posluži – „sledeći put, kad budemo imali duži rok, objasniću ti“.
I taj sledeći put se uglavnom nikada ne desi.
Za ovaj obrazac je tipična posledica konstantna trka sa vremenom.
„Da mi je samo još jedan dan za ovaj izveštaj“.
Takođe, ljudi koji koriste ovaj obrazac su pod konstantnim stresom, što se dugoročno gledano jako loše odražava na zdravlje.
„Nemam kome da delegiram“ – neadekvatni saradnici ili nepoverenje u tim.
Koliko sam samo puta čula ovaj izgovor za ne delegiranje.
Ja sam „one man show“ iako radim sa 100 ljudi ili „nemaš na koga da se osloniš“ i različite varijacije na temu.
Gotovo uvek u radu, razbijem ovo uverenje. Verovali ili ne, uvek postoji makar jedna osoba u sistemu koja može da preuzme deo aktivnosti. Kada to utvrdimo, onda izgovori nastavljaju u pravcu „ja ću brže“ i sl..
Ovde je opet duboko ukorenjen strah da nije dovoljno dobro u različitim oblicima: nedovoljno dobro urađen posao, nedovoljno dobro delegiranje sa moje strane, nisam ja dovoljno dobar pa prebacujem drugima i sl…
Ključ nepoverenja leži u tome što ne verujemo sebi.
Ne verujemo da mi možemo i to projektujemo i na ljude u okruženju.
Možda se sada, dok čitate ovaj tekst pitate kako sve ovo znam?
Odgovor je jednostavan, kroz rad sa ljudima, kao i lično iskustvo.
Duboki, višegodišnji rad na sebi i isceljenju svojih strahova i sumnji.
Kako izaći iz ovih obrazaca?
Za početak je važno da znate da uklanjanje ovakvih strahova zahteva vreme.
Da biste postigli trajnu promenu i umesto sumnje i neverice osećali veru i svoju stvarnu vrednost, potrebno je da budete potpuno iskreni prema sebi.
Da prihvatite sve svoje strahove, sumnje i druge „nedostatke“ kao deo sebe.
Da objektivno sagledate sve one aspekte u kojima ste savršeni (bez ikakvog umanjivanja ili podcenjivanja).
I nakon toga sledi onaj najvažniji korak – odluka da se stvari promene.
Zašto mislim da je ovo najvažnije? Zato što je taj korak najčešće pola odrađenog posla.
Ljudi su bića navike. Nije lako menjati navike, čak iako nam ne služe. Jer naš um teži da štedi energiju a to upravo postižemo kroz navike.
Kako se lakše pokrenuti na odluku?
Pitanja poput:
Šta dobijam / gubim ako nastavim ovako da živim?
Kako će izgledati moj dan na poslu, zdravlje, partnerski odnos, život kroz 3,5,7, 10 godina?
znaju da budu od koristi u ovakvim situacijama.
Ukoliko ste se prepoznali, u nekim opisanim obrascima ponašanja, pozivam vas da odgovorite na prethodno, navedena pitanja. Možda vam mogu biti od koristi.
