Iza svakog ponašanja krije se dobra namera
Jedan od NLP aksioma sa kojima sam se susrela na početku svoje edukacije je „iza svakog ponašanja, krije se dobra namera“.
Ovaj aksiom mi je mnogo pomogao da razumem sebe i svoje ponašanje, da se bolje povežem sa sobom i pronađem nove obrasce koji će mi dugorčno biti korisniji u poslu i životu.
Uvek sam bila multi-tasking osoba. Na ovaj svoj „kvalitet“ bila sam izuzetno ponosna. Paralelno sam telefonirala, pisala mailove, kreirala ponude, potpisivala račune.. Što više otvorenih tabova, to bolje.. Ovakvo ponašanje mi je stvaralo osećaj produktivnosti i kratkotrajno lično zadovoljstvo. Bila sam ponosna na sebe što „toliko stvari radim odjednom“.
Moja dobra namera bila je upravo to – osećaj zadovoljstva zbog obavljenog posla i visoka produktivnost. Međutim, posledica ovakvog ponašanja u poslu bila je podeljena pažnja, slabiji kvalitet rada, neadekvatna komunikacija. Dugoročno gledano, ovakvo ponašanje dovelo je do prezasićenja poslom, slabijeg fokusa i lošeg odnosa sa kolegama.
Kada sam osvestila koja je moja dobra namera, kreirala sam novu poslovnu strategiju „Manje je uvek više“ – stavila fokus na važne teme, korak po korak realizovala svoj dnevni plan, poklanjala punu pažnju saradnicima i gradila zdrave odnose. Benefiti ove promene su usledili jako brzo. Ponovo sam imala osećaj zadovoljstva, ali ovaj put zbog kvaliteta odrađenog posla i uživanja u poslu.
Još jedan primer iz moje poslovne prakse, koji potvrđuje tačnost ovog aksioma je uzdržan i „kontrolisan“ odnos sa zaposlenima. Dok sam upravljala timom bila sam jako zvanična sa svojim saradnicima, isključivo sam sa njima razgovarala o poslu, persirala sve (od školske prakse do starijih kolega) i trudila se da što manje vremena provedem u razgovoru.
Dobra namera ovakvog mog ponašanja bila je da zadržim ljude na sigurnoj udaljenosti i tako očuvam svoj autoritet. Tada sam verovala da je persiranje najbolji način da se sačuva granica u razgovoru i odnosu.
Posledice ovakvog ponašanja su gubitak poverenja, otuđivanje od saradnika i slabljenje timskog duha. Drugi ljudi su me doživljavali kao hladnu i nepristupačnu, što je na duže staze izazivalo strah, stagnaciju poslovnih rezultata i moj osećaj nepripadnosti.
Onda kada sam dozvolila sebi da sklonim masku ozbiljnosti, da se opustim u razgovoru i bez predrasuda komuniciram sa ljudima kompletna energija i atmosfera se promenila. Tada sam svedočila jednoj potpuno drugačijoj stvarnosti – da ozbiljnost i uštogljenost u poslu, nisu nužno merilo uspeha.
