NLP aksiomi i komunikacija
Da li smatrate da ste odgovorni za svoju komunikaciju i u kojoj meri?
Da li ste odgovorni za reakcije na vašu komunikaciju i u kom procentu?
Veliki značaj u NLP metodologiji posvećen je komunikaciji. Učenjem komunikacionih veština dobijamo sposobnost da bolje razumemo sebe; shvatamo i poštujemo tuđe poglede na svet i komuniciramo zdravo, na „ekološki način“.
Komunikacija je osnov svakog odnosa, a kvalitet naših odnosa određuje i kvalitet naših života.
Podrška ka boljoj komunikaciji su nam sledeći aksiomi i njihovo razumevanje.
Ne možemo da ne komuniciramo
Ljudi obično misle da izbegavaju ličnu odgovornost tako što ništa ne kažu ili izbegnu komunikaciju. Međutim, i kada ignorišemo nečije pozive i poruke ili izbegnemo susret mi šaljemo određenu poruku.
Ova pretpostavka ističe da mi konstantno komuniciramo. Čak i kada izbegavamo reči, to činimo kroz neverbalnu komunikaciju. Ako se još prisetimo, da je samo 7% značenje verbalnog sadržaja u komunikaciji, a čak 93% šaljemo poruku neverbalno (kroz govor tela, intonaciju, boju glasa..) onda je savršeno jasna dole navedena teza:
„U prisustvu druge osobe svako ponašanje aktivno ili pasivno, svesno ili nesvesno, ima karakter saopštavanja i stoga je komunikacija. Budući da ne postoji ne komunikacija, nemoguće je nekomunicirati.“ Paul Valcavik
U skladu s tim, očito je da više dobijamo prihvatanjem odgovornosti za svoje postupke nego držanjem na odstojanju.
Kvalitet komunikacije ne ogleda se samo u nameri koju smo imali, već i u odgovoru koji smo dobili
Ovde se pretpostavlja da će ljudi reagovati na ono što misle da vi mislite, što može biti tačno ili netačno tumačenje stvarnog značenja.
Opet je važno da se prisetimo da je „ komunikacija u ljudima, a ne u rečima“ i da obuhvata neverbalne signale tela pored izrečenog.
Vrednost ovog tumačenja je u tome što ističe, da ako hoćemo da ljudi reaguju na ono što kažemo, onda moramo pričati sa njima. Pogrešno je očekivati da “neko nešto zna” ako nismo jasno iskomunicirali. U vezi sa tim, naša očekivanja ne postoje ukoliko nisu izrečena.
To znači da trebamo biti svesni reakcija drugih ljudi, kroz aktivno slušanje, kalibriranje, postavljanje dodatnih pitanja i proveru da li smo dobro razumeli stvari. U skladu sa tim pratiti komunikaciju, bez pretpostavke da su ljudi „pročitali“ našu nameru. Na ovaj način smanjujemo prostor za interpretaciju i povećavamo mogućnost razumevanja, dajemo osnova zdravoj komunikaciji i odnosu.
